1987 – 2012 Jubilej Norveške kuće

Norveško društvo Srbija i Društvo prijatelja Zapadnog Balkana iz Norveške,  nizom susreta, svečanosti i muzičkih dogadjaja, 27, 29 i 30. septembra 2012. godine obeleležili su 25-togodišnji jubilej Norveške kuće u Gornjem Milanovcu.

Bila je to prilika da se prijatelji iz dve udaljene, a bliske zemlje podsete na mnogobrojne veze, prijateljstva, zajedničkog truda i projekata, odaju počast  palim internircima tokom II svetskog rata u dalekoj Norveškoj, iskažu zahvalnost Norvežanima na vezama i prijateljstvima stvorenim u zarobljeništvu, a koja traju do današnjih dana.

Da se setimo Živote Pirića, Bate Kneževića, Ljuljeta Petrovića, Šeleta, Mileta Novakovića, Osmund Faremoa, Lala Mandića, Ace Djokića, Slavoljuba Majstorovića, Per Gjervola ..  mnogih koji više nisu medju živima, a koji su svojim zalaganjem doprineli grradnji Kuće čiji velikii jubilej slavimo. 

Zajednička istorija je ostavila dva velika zajednička groblja u Norveškoj, više desetina spomenika rasutih od juga do krajnjeg severa Norveške, centralne spomenike u Oslu i Gornjem Milanovcu, već i naš zajednički, živi simbol prijateljstva – Norvešku kuću, u kojoj smo se, okupili na proslavi ovog značajnog jubileja. 

sim_5534Ovogodišnja proslava otpočela je zajedničkom muzičkom radionicom „Muzika bez granica“, tradicionalnim okupljanjem i uvežbavanjem norveških i srpskih kompozoicija muzičara iz Norveške i Srbije. Kao poklon proslavi Jubileja, opštine Hamnes i Vefsn poslale su izvanredne instrumentaliste i predivni ženski vokal, a naši vredni organizatori, Marko Karalejić i Nikola Tomašević okupili su muzičare iz G. Milanovca i Čačka. Tako je posle nekoliko dana zajedničkog vežbanja nastao jedinstveni, mešoviti orkestar, koji je u četvrtak, 27. septembra, premijernim koncertom za milanovačku publiku u Norveškoj kući otpočeo proslavu Jubileja. 

Pored članova naših društava i prijatelja i Norveške kuće iz svih ogranaka Srbije, proslavi Jubileja prisustvovale su delegacije prijateljskih opština Vefsn, Hemnes, Hattfjelldal i Ørlandet, kao i osvedočeni prijatelj naše zemlje, gospodja Gullbjørg Hegvik Hansen iz Brekstada.

Nju na mnogo načina možemo nazvati „majkom“ Kuće,  pošto je svojim ubedljivim nastupom uspela da obezbedi garante za kredit kojim je isplaćena gradja fabrici Moelven Bruk, odakle je sve prevezeno za Gornji Milanovac.

Mladost Norveške, pored potomaka starih prijateljskih porodica, reprezentovali su studenti Pedagoškog fakulteta iz Tønsberga sa profesorkom Britom Guli i učesnici ovogodišnjeg festivala Radost Evrope, orkestar mladih „Hurricanes“ iz Hatfjeldala. 

U najavi otvaranja svečanosti, konferansije Nikola Tomašević je sve prisutne podsetio na veliki zajednički rad društava prijateljstva iz Norveške i ex-Jugoslavije, na više od 4.500 mladih ljudi koji su tokom II svetskog rata deportovani u Norvešku, na 2.600 mladih života koji su se ugasili na dalekom severu, u nacističkim logorima Hitlerove Nemačke u Norveškoj. 

Podsetio nas je i na ideju pesnikinja Desanke Maksimović i Mire Alečković koju je arhitekta Aleksandar Djokić pretočio u jedinstven spoj vikinškog broda i stare srpske kuće pod čijim krovom su udomljeni Muzej koji nas podseća na stradanja i prijateljstva, svečana koncertna dvorana, i naravno, restoran kao mesto okupljanja i druženja. 

          „Gde god su ljudi sa ovih prostora u XX veku sejali svoje kosti – od Jonskog mora pa do Polarnog kruga – nicala su prijateljstva. Iz smrti je nastajao život, a nesrećne okolnosti zbližavale su pojedince i učile sve nas da budemo bolji ljudi. Patnja i stradanja naroda Srbije i Norveške i želja da se one nikada ne ponove, izgradili su ovu Kuću prijateljstva.“ 

Glavnu svečanost, u subotu, 29. septembra, izvodjenjem himne Bože pravde, božanskim glasom otvorila je Mirjana Marjanović, sopran, draga gošća iz Koceljeve, a norvešku nacionalnu himnu izveli su članovi orkestra iz Hemnesa i Vefsna. 

U ime grada domaćina, dobrodošlicu u Gornji Milanovac poželeo je gospodin Milisav Mirković, predsednik opštine, a ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, Nils Ragnar Kamsvog se u svom govoru osvrnuo na tešku i mračnu zajedničku istoriju naših naroda tokom II svetskog rata iz koje je nastalo neraskidivo prijateljstvo, a na čijim temeljima je podignuta i naša zajednička kuća – simbol. Poželeo je našoj Kući dugo trajanje, kako se ta istorija ne bi zaboravila u generacijama koje dolaze posle nas. 

Wenche Malmedal, predsednica Društva prijatelja Zapadnog Balkana (bivše Norveško-jugoslovensko društvo), govorila je o naporu oba društva prijateljstva, brojnih pojedinaca i organizacija koji su polovinom osamdesetih godina učestvovali u sakupljanju sredstava za podizanje naše zajedničke Kuće. Podsetila nas je da svaku kuću, pa ni ovu našu, nije bilo lako izgraditi. 

           „Podizanje zajedničke „Kuće kulture“, kako smo je prvobitno nazvali, bio je ogroman poduhvat, pošto je bilo teško sakupiti tako velika sredstva. Idejni tvorci su probali na razne načine da obezbede novac, organizovali su lutrije, dobrovoljno sakupljanje novca od prijatelja, ali su na kraju uvideli da sredstava neće biti dovoljno za završetak projekta. Isplatu celokupne gradje Kuće fabrici u Moelvenu, svojim ličnim hipotekarnim kreditima pokrilo je 13 članova uprave Norveško-jugoslovenskog društva. Ta velikodušna pozajmica je vraćena kasnijim sakupljanjem novca i delom od strane same države Norveške“. 

Predsednik Norveškog društva Srbija, Zoran Petrović se u početku svog govora dvoumio da li su Wenche Malmedal i on domaćini ove svečanosti u Norveškoj kući: 

           „Moja čast je da budem govornik u ime domaćina, ali ko su ovde domaćini? Za mene ovo nije proslava gde imate domaćine i goste, već je ovo porodično slavlje. Zato vas i pozivam da se osećate kao da ste došli u porodični dom da sa nama podelite so i hleb i uživate u današnjem danu.

Našim društvima Kuća je bila potrebna kao simbol trajanja, kao simbol-kuća koju su naši prijatelji Norvežani stvorili internircima, a neke čak i posebno za njih sagradili kako bi našli utočište tokom bekstva iz logora (Srpska koliba).

Ova kuća nije samo simbol već je i osnova rada društava prijateljstva dvaju naroda, ona omogućava da ta prijateljstva dobiju značenje koje prevazilazi pojedinačne kontakte. Ona ima kolektivni smisao koji povremeno prevazilazi i same aktivnosti naših društava prijateljstva. O njenom značaju govore i kopije koje ljudi grade po okolnim selima po ugledu na našu zajedničku Kuću“. 

Pre nastavka programa u svečanoj sali Kuće, generalni sekretar, Dragan Marković je rekao nekoliko reči o obnovi Norveške kuće,farbanju, promeni krovnog pokrivača, terasa, planova za uredjenje svečane dvorane i celog kompleksa. 

Zatim je Stein Brauten u ime Odbora za rekonstrukciju muzeja i nove izložbene postavke svim prisutnim gostima predstavio idejno rešenje koje društva prijateljstva planiraju da pretoče u novi muzej Norveške kuće, čije otvaranje je predvidjeno za početak juna 2013. godine. 

           „Nova postavka muzeja u Norveškoj kući imaće dosta vizuelnih i digitalnih pomagala, ekrana osetljivih na dodir i biće daleko bogatija od sadašnje. Zatamnjnjem unutrašnjeg prostora dočaraće mračna vremena II svetskog rata, rekonstruisaće se postojeći umanjeni modeli logora, pod krovnim kosinama će se, vernim kopijama logorskoh baraka predstaviti uslovi smeštaja logoraša. Sama izložba će, delom u elektronskoj formi, delom dokumentima i eksponatima, pratiti nekoliko sudbina bivših interniraca od vremena zarobljavanja, boravka u zatočeništvu u logorima bivše Jugoslavije, transporta preko porobljene Evrope, stupanja na tlo Norveške, boravak i ropski rad na putevima, kamenolomima, prugama. Posebno ćemo pratiti  sudbine tri osobe, kao crvenu nit izložbe. One će obuhvatiti kako one koji su doživeli oslobodjenje, ili ga dočekali posle bekstva u Švedsku, tako i one koji su streljani, umoreni teškim radom, lošom ishranom, torturom i bolestima. Novu postavku će pratiti tekstovi na srpskom, norveškom i engleskom jeziku, a u velikoj kompjuterskoj arhivi – serveru moći će da se pretražuju svi do sada dostupni dokumenti koje su društva i muzeolozi sakupili iz arhiva Srbije, Norveške i Nemačke. Molimo sve koji imaju privatne zbirke-arhive da nam dozvole njihovu digitalizaciju, ovo se posebno odnosi na zaostavštine bivših interniraca“. 

Posle orijentacije o radu na muzejskoj postavci, učesnici proslave položili su cveće na Brdu mira, na spomenike poginulim Milanovčanima i Crvenoarmejcima, zatočenicima Mauthauzena tokom II svetskog rata i na spomenik izgubljenoj mladosti u ratovima 90-tih.

Na centralnom spomeniku svim palim u logorima Norveške, generalni sekretar Norveškog društva, Dragan Marković podsetio je sve prisutne na simboliku kojom je akademski vajar, Žika Maksimović predstavio boravak interniraca u Norveškoj, njihove sudbine, kontakte sa ljudima te daleke zemlje: 

Niko imenovan – niko zaboravljen 

           „Postament vodenički kamen – žrrvanj koji melje ljudske sudbine – II svetski rat, kroz kosti palih koje u bodljikavoj žici streme ka nebu i večnom miru, dva vikinška štita govore da su se njih preko 4.500 našli na dalekom severu, u zemlji tame i studi. Sunčevi zraci na štitovima nagoveštavaju toplinu ljudskog pozdrava, parče hleba pod kamenom, u žbunu, komad tople odeće, nadu da uz prijatelje ima i spasa. Kopija Srpske kuće sa Erlandeta priča o sudbini begunaca, žrtvovanju porodice Redšo koja u zabitima gradi skrovište, hrani i odeva one koji su se usudili da spas potraže begom u Švedsku.  Delovi poeme Dušana Azanjca podsećaju braću da posete one koji leže na grobljima u Norveškoj, „sred studi i mraka“, da ponedu pregršt zemlje iz zavičaja i razveju nad njihovim grobovima u Botnu i Moholtu“. 

Na svečanom ručku, uz specijalitete Takovskog kraja u restoranu Norveške kuće, zdravice prijateljima i Kući, uz prigodne poklone, održali su Jan Arne Løvdahl, predsednik opštine, u ime opština Hemnes i Vefsn, Asgeir Almos predsednik opštine Hattfjelldal, Knut Ring, podpredsednik opštine Ørlandet. Naravno, kao predstavnici prijateljskih opština, osvrnuli su se i na saradnju sa Gornjim Milanovcem, Vrnjačkom Banjom, Koceljevom i Prokupljem. 

Gullbjørg Hegvik Hansen je u ime Tore Eidsaune-a, Ragnara Jensena, starih prijatelja i graditelja Kuće nazdravila svim prisutnima, društvima i Kući poželela srećnu budućnost i iz porodične zaostavštine uručila prigodan poklon. Kao anegdotu je ispričala bezrezervni pristanak jednog od davalaca hipotekarnog kredita, siromašnog zemljoradnika iz Trondelaga, koji je potpisujući garanciju rekao da rizikuje budućnost svog imanja, ali za tako uzvišen cilj rizik se isplati. 

Wenche Malmedal je u ime Thorvald Stoltenberga, koji nažalost nije mogao da prisustvuje svečanosti, pročitala njegovo pismo i prenela pozdrave porodice Stoltenberg prijateljima u Srbiji. 

Dugogodišnjem domaćinu Norveške kuće, sinu streljanog internirca, Dragiši Ostojiću, prigodnim govorom i zdravicom, uz želju za dug život i nastavak saradnje u okviru Predsedništva Norveškog društva Srbija, za nesebičan rad na održavanju Norveške kuće, imanja, spomenika na Brdu mira i diljem Norveške, zahvalio se generalni sekretar Dragan Marković. Društvo prijateljstva, je uz reči zahvalnosti, donelo odluku o uručenju prigodne novčane nagrade Dragiši Ostojiću. 

U ime porodice Knežević, prijatelje i saradnika Bate Kneževića, Stojanka Knežević je pozdravila sve goste i nazdravila jubileju Kuće, evocirajući divne uspomene sa putovanja u Norvesku. 

Posle svečanog ručna otpočeo je muzički program – koncert  gošče Mirjane Marjanović i orkestra „Muzika bez granica“, nastavljeno je druženje prijatelja na terasi Norveške kuće, uz salve aplauza, zajedničke pesme, plesa. 

Kao što je običaj medju prijateljima, i pored sadržajnog programa koji je trajao gotovo ceo dan, svečarsko društvo se preselilo u dom porodice Marković u Semedraži, gde su u kasnim večernjim satima stigli i gosti Radosti Evrope iz Hattfjelldala. Marku Karalejiću, Nikoli Tomaševiću i muzičarima nije bilo teško da prenesu i instaliraju opremu, tako da se Jubilej Norveške kuće, uz nove specijalitete, rakije i vina Šumadije nastavilo do ranih jutarnjih sati. 

Proslavu jubileja koncertom za mlade Gornjeg Milanovca zatvorili su članovi dečjeg orkestra „Hurricanes“ i njihove mlade muzičke kolege iz Gornjeg Milanovca, koncertom održanim u nedelju, 30. septembra, naravno u Norveškoj kući. 

U ime domaćina, predsedništva društava prijateljstva iz Norveške i Srbije, zahvaljujemo se odboru za organizaciju proslave, Milici Nešković Lukić, kustosu Norveške kuće i članovima Volonterskog centra, Goranu Ćulumu, članu predsedništva Norveškog društva, upravniku, kao i osoblju restorana „Norveška kuća“, Kulturnom centru G. Milanovac, Marku Karalejiću, Nikoli Tomaševiću, Radošu Gačiću, prof. Jovanu Tošiću za logistiku i organizaciju muzičkog programa. Zahvalnost dugujemo opštinama Hemnes i Vefsn na poklonima, a posebno na izvanrednim muzičarima koji su uveličali svečanost. Izraze zahvalnosti upućujemo i muzičarima G. Milanovca i Čačka, Holandjaninu Ramonu, Mirjani Marjanović, sopranu iz Koceljeve, kao i Stein Brautenu na izvanrednoj pripremi i prezentaciji idejnog rešenja rekonstrukcije Muzeja.
Zahvaljujemo se prijateljima iz Norveške koji su ličnim doprinosom pomogli održavanje svečanosti, Sveti Budiću, podpredsedniku Norveškog društva za sponzorstvo, porodicama Petaković i Marković za sponzorstvo, smeštaj mnogobrojnih gostiju i veliko slavlje koje su priredili gostima u svojim domovima.

Slike godišnjica ovde.

Pogledaj takodje sajt Ambasade Klraljevine Norveške ovde.